-- Porfirije Ivanov - Izdavačka kuća Aruna
Izdavačka kuća Aruna
Pretraga:
facebook twitter youtube
Korpa:
Registracija   |    Ulaz
Početna Novosti S.N. Lazarev Akcija Članci Kontakt
Edicije


Preporučujemo
Lečenje disanjem - Kacudžo Niši
Lečenje disanjem - Kacudžo Niši
410 din.


Autori


Bestseleri


Newsletter
Email


Valute
DinarEuro









Porfirije Ivanov

Šta me je navelo na ideju prekaljivanja?

(iz ličnih beleški Ivanova)

 

 

 

Od ranog detinjstva bio sam veoma osećajan i Priroda je u meni budila radoznalost prema svemu što je živo. Veoma mi je bilo bolno i do suza žao ljudi, naročito bolesnih. Video sam oko sebe kako se ljudi razboljevaju, kako pate i umiru zato što nemaju sredstava niti znanja da se suprotstave Prirodi, njenim strašnim silama - hladnoći i bolesti. Još kada sam imao sedam godina, video sam kako je moj deda nastradao u stepi od mećave, a u meni se, uporedo sa strahom i tugom, rodilo i zasijalo zrno ideje o neophodnosti poznavanja Prirode i nalaženja načina da se pred njom zaštitimo. Od tada je to zrno negde u meni raslo i nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi za vreme kolere 1913. godine, i sve što sam viđao oko sebe tokom života, nije mi dopuštalo da to zaboravim. Hranilo je i podsticalo to zrno u meni. Samo, još nije bilo plodnog tla da bi zrno moglo da proklija. Sam život me je učio. Moja ideja ne samo što je iznikla, već se i otvorila preda mnom kristalno jasna tek kroz životna iskustva. Godine 1933. video sam jednog čoveka koji je hodao bez kape, i nije se plašio mraza, prehlada i bolesti. Odjednom me je ozarila misao da prekaljen čovek ne može da se plaši Prirode.

U svakom čoveku postoje sile koje mogu da se suprotstave Prirodi, i te sile posedujem i ja. I svaki čovek može i mora da ume da ih razvija. Ta misao je i danju i noću ključala u mojoj glavi, i odjednom, 1934. godine, kada sam noću sedeo nad svojim knjigama i za trenutak usnio, ugledao sam u snu divnog čoveka koji je smelo hodao po snegu, potpuno obnažen. Od tog prizora sam se probudio sav uzrujan i ta slika je za mene postala primer i cilj. Te iste godine, u još jednom uzburkanom i upečatljivom snu, prikazao mi se nesvesni rad mojih misli. Iz svega toga, 1934. godine, u meni je sazrela ideja i smela odluka da pronađem, i u samom sebi stvorim snagu koja će učiniti da se ne plašim Prirode, već da uronim u nju i na taj način ovladam njenim bogatstvima, uslovljenostima i snagama, kako ne bi bili štetni i zastrašujući, već koristili čovečanstvu. Da se ljudi više ne plaše prirode, ne zavise i ne pate zbog nje, zbog svog tela, već postanu njihovi gospodari.
 
Rešio sam da se prekalim i ojačam svoje telo tako da mu priroda više ne donosi neprijatnosti, već korist, da otkrijem sva bogatstva Prirode za dobrobrobit ljudi. Dnevnik sam započeo 1934. godine, dok sam živeo u gradu Armaviru. Nikakvog učitelja nisam imao, nisam čak imao koga da pitam ni za savet, od čega da počnem i šta da radim, nisu postojale ni knjige na tu temu. Postojali su samo cilj i želja: bez obzira na sve, to sam morao postići!



Pregleda: 2369

Datum: Petak, 11 decembar 2015