Izdavačka kuća Aruna
Pretraga:
facebook twitter youtube
Korpa:
Registracija   |    Ulaz
Početna Novosti S.N. Lazarev Akcija Članci Kontakt
Edicije


Preporučujemo
S.N. Lazarev: Dodir s budućnošću (edicija "Dijagnostika karme", knjiga 4.)
S.N. Lazarev: Dodir s budućnošću (edicija "Dijagnostika karme", knjiga 4.)
900 din.


Autori


Bestseleri


Newsletter
Email


Valute
DinarEuro









Porfirije Ivanov

Šta me je navelo na ideju prekaljivanja?

(iz ličnih beleški Ivanova)

 

 

 

Od ranog detinjstva bio sam veoma osećajan i Priroda je u meni budila radoznalost prema svemu što je živo. Veoma mi je bilo bolno i do suza žao ljudi, naročito bolesnih. Video sam oko sebe kako se ljudi razboljevaju, kako pate i umiru zato što nemaju sredstava niti znanja da se suprotstave Prirodi, njenim strašnim silama - hladnoći i bolesti. Još kada sam imao sedam godina, video sam kako je moj deda nastradao u stepi od mećave, a u meni se, uporedo sa strahom i tugom, rodilo i zasijalo zrno ideje o neophodnosti poznavanja Prirode i nalaženja načina da se pred njom zaštitimo. Od tada je to zrno negde u meni raslo i nije mi davalo mira. Bolesti i umiranje ljudi za vreme kolere 1913. godine, i sve što sam viđao oko sebe tokom života, nije mi dopuštalo da to zaboravim. Hranilo je i podsticalo to zrno u meni. Samo, još nije bilo plodnog tla da bi zrno moglo da proklija. Sam život me je učio. Moja ideja ne samo što je iznikla, već se i otvorila preda mnom kristalno jasna tek kroz životna iskustva. Godine 1933. video sam jednog čoveka koji je hodao bez kape, i nije se plašio mraza, prehlada i bolesti. Odjednom me je ozarila misao da prekaljen čovek ne može da se plaši Prirode.

U svakom čoveku postoje sile koje mogu da se suprotstave Prirodi, i te sile posedujem i ja. I svaki čovek može i mora da ume da ih razvija. Ta misao je i danju i noću ključala u mojoj glavi, i odjednom, 1934. godine, kada sam noću sedeo nad svojim knjigama i za trenutak usnio, ugledao sam u snu divnog čoveka koji je smelo hodao po snegu, potpuno obnažen. Od tog prizora sam se probudio sav uzrujan i ta slika je za mene postala primer i cilj. Te iste godine, u još jednom uzburkanom i upečatljivom snu, prikazao mi se nesvesni rad mojih misli. Iz svega toga, 1934. godine, u meni je sazrela ideja i smela odluka da pronađem, i u samom sebi stvorim snagu koja će učiniti da se ne plašim Prirode, već da uronim u nju i na taj način ovladam njenim bogatstvima, uslovljenostima i snagama, kako ne bi bili štetni i zastrašujući, već koristili čovečanstvu. Da se ljudi više ne plaše prirode, ne zavise i ne pate zbog nje, zbog svog tela, već postanu njihovi gospodari.
 
Rešio sam da se prekalim i ojačam svoje telo tako da mu priroda više ne donosi neprijatnosti, već korist, da otkrijem sva bogatstva Prirode za dobrobrobit ljudi. Dnevnik sam započeo 1934. godine, dok sam živeo u gradu Armaviru. Nikakvog učitelja nisam imao, nisam čak imao koga da pitam ni za savet, od čega da počnem i šta da radim, nisu postojale ni knjige na tu temu. Postojali su samo cilj i želja: bez obzira na sve, to sam morao postići!



Pregleda: 1836

Datum: Petak, 11 decembar 2015