Online radionica "Kad nam bližnji zaklanjanju Boga"
Svi
u životu težimo da budemo srećni, a sreća koju osećamo u zemaljskoj
ljubavi je naše najveće iskušenje i zato od nje najlakše postajemo
zavisni. Malo šta u životu ima snagu da nas potpuno uništi kao trenuci
kada nas povrede i izdaju oni do kojih nam je najviše stalo. U našoj
porodici, među bližnjima, mi polažemo svoj prvi ispit duhovnog života.
Hristos je rekao da će neprijatelji
čoveku postati njegovi bližnji i da ni ljubav prema roditeljima ili
rođenoj deci ne treba da nadjača ljubav prema Bogu (Mt 10:36-37).
Da li je štetno vezivati se za ljude
koji uprkos tome što su nam bližnji, ne veruju u Boga, ne poštuju
duhovna načela i čulno-materijalni svet im je na prvom mestu? Da li je
ispravno da budemo lojalni prema bližnjima koji nas podstiču na nemoral,
greh, svemu onome što je u suprotnosti s našom dušom?
Šta učiniti kada nas bližnji obasipaju
zamerkama, ograničavaju našu slobodu, ne teže duhovnosti i ne poštuju
naše unutrašnje potrebe? Kad nam se podsmevaju, izvrgavaju ruglu knjige
koje čitamo, što se molimo, meditiramo, kad nas spotiču u našoj veri
prema Bogu? Ovo je pojava zbog koje nam naši bliski i najdraži ljudi
često postaju najveći neprijatelji. Zašto nas bližnji izdaju? Zašto nas
proglašavaju krivcima, kada smo duboko uvereni da smo mi žrtve? A šta
kad gorljivom ljubavlju obasipamo bližnje, kada nam je udobno i ušuškano
pored njih i bez njih ne možemo da zamislimo ni minut svog postojanja?
Kada su za nas najlepši, najpametniji, najsposobniji, kada im beskrajno
verujemo, idealizujemo ih, klanjamo im se i naša duša je srasla s
njihovom?
Po S.N. Lazarevu, vezanost za
ljude koje volimo je primarni mehanizam koji nas čini najdublje
nesrećnim, nezadovoljnim i najčešće uzrokuje raspad porodice. Da
najsvetije ljudske vrednosti – porodica i deca - mogu čoveka da udalje
od Boga a da je najopasnije zaboraviti na Boga, klanjati se voljenim
osobama, porodici.
Vezanost je uvek konkretna. Ona vapi za
hranom u realnom vremenu i prostoru. Vezanost ne zahteva dubinu i snagu
osećanja. Vezanost je površna i primitivna u odnosu na ljubav. Vezanost
se svodi na relaciju: „Volim te i zato očekujem da me učiniš srećnim“.
Mi očekujemo odjek na svoje romantične predstave, shvatanja, ideale. Pri
svakom odstupanju, spremni smo na zamerke i osude. Vezanost uvek
izaziva nemir i bol. To je zagrljaj koji okiva i guši. Vezanost za
stvarni kalup uvek se razbije o živog čoveka koji je pored nas i potom
sledi razočaranje, što je zakonomerna i prirodna faza u odnosima. Ako
čovek svoju unutrašnju prazninu popunjava odnosima, oni će automatski
imati zavisnički karakter.
Sistem S. N. Lazareva tvrdi: sve
dok nam je Bog svrha i smisao života a stremljenje ka Njemu najviši
cilj, mi iz tog cilja crpimo ljubav, osećamo sreću i istinsku harmoniju.
Ali ako se okrenemo od Boga i bezumno se vezujemo za svoje bližnje, od
njih krademo energiju i ubijamo ih svojom vezanošću. Vezanost
može biti opasnija od mržnje jer neprimetno ubija i nas i objekat
vezanosti. Poklonjenje nam uništava dušu, a čovek može biti spreman da
ubije sebe ili drugog zbog ljubomore ili nepravde. Tad, da bi se
spasila, voljena osoba nam nanosi bol, ponižava nas, čini preljubu i
udaljava se od nas. Mi mislimo da je ona kriva, da smo mi nedužni.
Pitamo se zašto nam je dato da kroz tako nešto moramo da prođemo, a
iskreno smo „voleli“, bili odani, predani, dali bismo i život za nju?
Upravo o tome se i radi.
Onome ko okrene leđa Bogu, i umesto
Njega na pijedestal postavi bližnjeg, raspašće se sve ono čemu se
klanjao, biće povređen i na njega će se obrušiti izdaje, preljube,
bolesti, sudbinski krah. I to s ciljem njegovog spasenja. Kako to?
Odgovore na sva ova pitanja, situacije i dileme ćemo saznati u ovoj
radionici. Takođe ćemo dobiti odgovore i na druga brojna pitanja:
- Kako da znamo da li zaista nekoga volimo ili smo samo vezani za njega?
- Kako da spoznamo uzroke koji su doveli do vezanosti i otklonimo prepreke?
- Kako izbeći zamku vezanosti za bližnje?
- Šta uzrokuje strah od gubitka voljene osobe?
- Kako se rešiti zavisnosti koja rađa agresiju u duši i dovodi do bolesti, gubitaka i nesreće?
- Kako sačuvati svoje bližnje od sopstvenog nesvesnog vampirizma i uživati u zemaljskoj sreći, porodičnoj i partnerskoj?
- Šta u praksi znači Prva od Dve glavne zapovesti: voli Boga iznad
svakoga i svega, svom svojom dušom i srcem, svom svojom misli i snagom?
- Kako prevare partnera, izdaje, svađe i patnja mogu biti lek za našu dušu?
- Kako vezanost za voljenu osobu podsvesno proizvodi ogromnu ljubomoru, uvredljivost i kakav uticaj to može da ima na decu?
- Kako da naučimo da ljubav postavimo na prvo mesto, a nagone na drugo?
- Šta da preduzmemo kad shvatimo da partner degradira?
- Šta znači tvrdnja S. N. Lazareva da nesrećna ljubav ne postoji a kako razumeti da je ljubav jedini neophodan uslov za sreću?
- U čemu je prednost originalne metode Lazareva u samopreispitivanju,
otkrivanju i otklanjanju uzroka zavisnosti od odnosa sa svojim
bližnjima?
- Koji alati su nam dostupni i kako da ovladamo efikasnom tehnikom rada na sebi?
Online radionica u kojoj se
otkrivaju odgovori na sva ova pitanja, uz najboljeg poznavaoca sistema
S.N. Lazareva - Dragana Lončara, protiče kroz tri segmenta u ukupnom
trajanju od 120 minuta: teorijski deo, grupna praksa po metodi S.N.
Lazareva i interaktivna komunikacija, odnosno odgovori na pitanja
učesnika (posredstvom chat aplikacije).
Preimućstvo grupne
radionice mnogostruko se uvećava u njenom praktičnom delu kada svi
učesnici istovremeno molitveno i meditativno rade na rešavanju određenih
problema.
Time dolazi do rezonance svih
pojedinačnih polja, pri tom na visokoj vibraciji, a tako formirano
grupno polje pojačava snagu i efekat rada na sebi.
Okupljajući iskrene i odvažne duše u
zajedničkom poduhvatu, ETAR ne samo da podržava i osnažuje vaše dubinsko
pronicanje u sebe, nego i otvara portal iz kojeg širimo talase ljubavi i
svetlosti i svedočimo božanskom prisustvu u svetu kojeg delimo.
Komentari (0)
Ostavi komentar