-- Georgij Nazarov: Tajne čišćenja mozga 616 - Georgij Nazarov - Izdavačka kuća Aruna
Izdavačka kuća Aruna
Pretraga:
facebook twitter youtube
Korpa:
Registracija   |    Ulaz
Početna Novosti S.N. Lazarev Akcija Članci Kontakt
Edicije


Preporučujemo
S.N. Lazarev: Odgovori na pitanja (Edicija "Vaspitavanje roditelja")
S.N. Lazarev: Odgovori na pitanja (Edicija "Vaspitavanje roditelja")
900 din.


Autori


Bestseleri


Newsletter
Email


Valute
DinarEuro









Početak » Georgij Nazarov » Georgij Nazarov: Tajne čišćenja mozga

 prvi   prethodni   sledeći   poslednji 
Predmeta u datoj kategoriji: 13


Georgij Nazarov: Tajne čišćenja mozga
+dostava
Kod: 616

Verzija za štampu 
Postaviti dodatno pitanje 


350 din.

Georgij Nazarov: Tajne čišćenja mozga


Broj strana: 118
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm

Upoznajte skrivene potencijale našeg najbitnijeg organa. Na pravilan razvoj mozga možemo uticati od samog začeća jedinke : kako do inteligentnijeg deteta, održavanje zdrave trudnoće, porođaj i neometan i uspešniji razvoj deteta na prirodan način. Tajne zdravog mozga kod odraslih primenom prirodne medicine – šta podmlađuje i produžava aktivni vek mozga.

Da li težak život, sa mnogo složenih situacija koje se često javljaju, narušava rad mozga?

Zašto žene koje su završile fakultet žive nekoliko godina duže od svojih manje obrazovanih sestara, pa i posle 75 godina zadržavaju bolje mentalne i fizičke sposobnosti ?! Zašto 50 % starih, vrlo obrazovanih osoba ( muškaraca i žena), sa izraženim ” naslagama i mrežama u mozgu “, koji su dokazivali postojanje Aluhajmerove bolesti, nisu pokazivali ni najmanje znakove intelektualnog propadanja ?! Zato što su više obrazovane ( ne mislim samo na fakultet), i što imaju jasnije ciljeve i želje u životu, osobe su manje sklone slabljenju pamćenja i demenciji usled starenja ?!

Ponekad se nađemo u vrlo složenim situacijama, naizgled vrlo nepovoljnim okolnostima, koje angažuju naš mozak da radi “brzinom svetlosti”. Nekada to zna i da potraje, često izazivajući povremene nesanice i niz drugih trenutnih poremećaja. Svakako, preuzbuđeni smo, uplašeni i tražimo neko povoljno ili povoljnije rešenje.

Neretko mislimo da tako nepovratno uništavamo svoje zdravlje. Ova pretpostavka bila je dugo vremena potkrepljivana jednom pogrešnom idejom u medicini, da se nervne ćelije ne obnavljaju. Da li je baš tako?

 

Naučnici su podelili eksperimentalne pacove u 3 grupe.

Prva je živela u izobilju hrane i svega ostalog potrebnog za lagodan i udoban život. Sve je bilo nadohvat ruke, nije bilo nikakvih briga i situacija koje je trebalo rešavati.

U drugoj grupi, pacovi su živeli u uslovima zatvora.

U trećoj, živeli su u uslovima u kojima je trebalo razrešavati životno važne situacije, a te situacije postajale su sve složenije i naizgled nepovoljnije.

Kada je eksperiment završen, naučnici su bili iznenađeni činjenicom da je prva, kao i druga grupa pacova imala relativno kratak životni vek i (vrlo slično kod obe grupe) slabo razvijen mozak. Treća grupa je, međutim, znatno duže živela, duže vremena su zadržali aktivnost, snagu, mogućnost oplodnje, a njihov mozak bio je neuporedivo razvijeniji nego kod pacova iz drugih grupa.

Očigledno je da se rešavanje različitih situacija u životu, čak i ako se u tom periodu nalazimo pod velikim stresom i naporom, pozitivno odražava na dugovečnost, aktivniji rad imunog sistema, kao i razvijenost našeg mozga. To dokazuju mnogobrojni eksperimenti na životinjama, kao i proučavanja na ljudima u ratno i mirno doba, kada su se često nalazili u vrlo složenim situacijama koje su zahtevale brzo rešavanje.

Očigledno je da sticanje životnog iskustva, mnogo pozitivnije deluje na nas nego što se do sada mislilo.

Daću vam i podatke o ispitivanju neurologa Džona Sterlinga Majera i njegovih saradnika, na oko 100 zdravih osoba starijih od 65 godina, sa približno istim rezultatima na testovima inteligencije, kao i različitim psihološkim i neurološkim testovima. Ispitanici su bili podeljeni u 3 grupe: 1. grupa: još uvek zaposlenih ljudi; 2. grupa: pored toga što su bili u penziji imala su i dosta mentalnih i fizičkih aktivnosti; 3. grupa: neaktivni penzioneri.

Nakon 4 godine, treća grupa je imala dosta slabije rezultate na testovima, kao i u ispitivanju protoka krvi u mozgu.

Dobro je poznato da ljudi koji su završili fakultet i(li) proveli dosta aktivan životni vek i posle 75 godine, zadržavaju bolje mentalno-fizičke sposobnosti, a i ređe se razboljevaju od mnogih bolesti. Ovo je svakako povezano sa boljim razvojem mozga, a samim tim i kvalitetnijim funkcionisanjem celog organizma. U isto vreme, dugotrajna izloženost stresu negativno deluje na mozak. Mada, čim stres prestane, mozak teži da se vrati u prvobitno stanje.

Ljudski mozak stvara nove moždane ćelije, čak i u starosti! Rezultat univerzitetske studije dr Gejdža i Petera Eriksona u Švedskoj




Komentari:


Prvi napišite komentar.
Ostaviti komentar