Tokom više od pola veka života u Tiruvanamalaiju, Bagavana Šri Ramanu Maharšija je posećivao veliki broj ljudi iz svih delova Indije kao i sa Zapada, tražeći duhovno vođstvo, utehu u patnji ili jednostavno iskustvo njegovog prisustva. Tokom svih tih godina Maharši je vrlo malo pisao, ali je njegov Ašram vodio brojne zapise o njegovim razgovorima s posetiocima i kasnije ih je publikovao. Rukopisi su većinom predstavljeni u obliku dnevničkih beleški i delimično tematski uređeni. Cilj ove knjige je da donese opšte izlaganje Maharšijevog učenja odabirom i skupom pasaža iz dijaloga i njegovih spisa (objavljenih kao „Sabrana dela Ramane Maharšija”).
Komentari urednika su svedeni na minimum i štampani sitnijim slovima, da bi se jasno razlikovali od Maharšijevih reči. Nije napravljena razlika u periodima u kojima je Maharši davao neki odgovor, a to nije ni potrebno, jer on nije bio filozof koji je razrađivao sistem, već Ostvaren čovek koji je govorio iz direktnog znanja.
Možda bi trebalo nešto reći i o načinu na koji je Maharši odgovarao na pitanja. Govorio je spontano i često odgovarao sa osmehom i humorom. Ako neko ne bi bio zadovoljan odgovorom, mogao je da iznese primedbu ili postavi dodatna pitanja. Kaže se da je Maharši podučavao u tišini, ali to ne znači da nije davao usmena objašnjenja, ali ona nisu bila suština učenja. Njegovo podučavanje se osećalo kao tihi uticaj u Srcu. Snaga njegovog prisustva je bila ogromna a lepota neopisiva. Istovremeno je bio krajnje jednostavan, potpuno prirodan, skroman, nenametljiv.
Treba da postaviš sebi pitanje: „Ko sam ja?“ Ovo ispitivanje će te na kraju odvesti do otkrića nečega unutar tebe što je iza uma. Reši taj veliki problem i time ćeš rešiti sve ostale probleme. Čovekova prava priroda je sreća. Sreća je urođena osobina Sopstva. Čovekova potraga za srećom je nesvesna potraga za istinskim Sopstvom. Istinsko Sopstvo je neuništivo; stoga, kada ga čovek pronađe, on dobija sreću kojoj nema kraja.
«Ramana Maharši i Krišnamurti su moji duhovni učitelji s kojima osećam najdublju povezanost».
Ekart Tol
Komentari (0)
Ostavi komentar